Одбор упутио отворено писмо премијерки Ани Брнабић поводом стамбеног питања
Поштована госпођо Брнабић,
Након два неуспjела покушаја да ступимо у контакт са Вама и предсjедником Републике Србије Александром Вучићем, принуђени смо Вам се јавно обратити како би Вас упознали са проблемима са којима се избjегла и прогнана лица из Хрватске и Босне и Херцеговине суочавају и 26 година након завршетка рата на простору бивше Југославије.
Наиме, Република Србија је још у априлу 2012. године, на донаторској конференцији у Сарајеву, затражила и добила, у оквиру Регионалног стамбеног програма, средства за стамбено збрињавање избjеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, обавезујући се да ће до 2017. године решити њихово стамбено питање.То се до дан-данас није догодило јер је, према прелиминарним резултатима анкете коју је спровео Одбор за рjешавање стамбеног питања прогнаних Срба из Хрватске и Федерације БиХ, број прогнаничких породица у Републици Србији које су још увijек без свог крова над главом 8601, а процењује се да је онзнатно већи и да достиже цифру од чак 12.000 домаћинстава.
С тим у вези, од Вас, као предсjеднице Владе, захтjевамо да оформите независну комисију која би испитала рад Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, али и рад Јединице за управљање пројектима (ЈУП) и утврдила чија су одговорност силни пропусти до којих је дошло током реализације Регионалног стамбеног програма, са посебним акцентом на провjеру токова новца и трошења средстава добијених, за ову намjену, од страних донатора. Захтjевамо, такође, да држава Србија настави са овим Програмом све док и последња прогнаничка породица не добије трајно стамбено рjешење чиме би се коначно ставила,каква-таква, тачка на једно од најтужнијих и најтрагичнијих поглавља у историји и колективној свijести нашег народа.
Нека нам свима као подсjетник служе рijечи предсjедника Србије Александра Вучића, упућене присутнима у београдском насељу Бусије, прошле године, на обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у Олуји: “Богу хвала, сви који су прогнани из Книна, из Сарајева, Косова и Метохије нашли су спас и перспективу у Србији. Нека је вјечна слава српским мученицима који су страдали у Олуји и у свим погромима. Ваша дјеца су у својој Србији, збринута, вољена и успјешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност Ваше дјеце је наш завјет! Србија је мајка, а не маћеха. Србија памти.” Нажалост, реалност је неумољива и оштро демантује Предсједника републике јер је држава Србија, за 26 година од завршетка рата, трајно стамбено збринула једва 6% од укупне избјегличке популације из Хрватске и БиХ која је спас од прогона и истребљења покушала да нађе у својој матици. Не може а да се не нагласи да је поменуто збрињавање финансирано средствима обезбеђеним од стране, пре свијега, Европске Уније и Сједињених Америчких Држава, али и осталих држава и влада широм свијета, па се стиче утисак да је држави Србији најмање стало до тога да се оконча три деценије дуга агонија кроз коју пролазе прогнани из Хрватске и БиХ.
Поражавајућа, а надасве ужасавајућа, је и чињеница да су многи наши сународници, поготово они старије животне доби, биолошки нестали чекајући да их држава Србија избави из колективних центара, мучног подстанарства и потуцања по туђим кућама и становима, и обезбеди им дом достојан човјека. Тај је процес увелико у току и тужна је слика сурове стварности која се поиграла са животима нашег прекодринског народа а ова власт, као и све претходне, директно је одговорна за њихову судбину. Остаће за памћење нашој дјеци и унуцима, срамна небрига државе Србије, матице српског народа, за страдање и патњу наших сународника, трагичних жртава ратова деведесетих. И баш као што је наш Предсједник у Бусијама рекао: “Срамота ме је оне Србије која се стидјела својих крајишких избјеглица, која је затварала путеве да их други људи у Србији не би видјели”.
У Београду, 28. фебруар 2022. године
С поштовањем,
Одбор за рјешавање стамбеног питања прогнаних Срба из Хрватске и Федерације БиХ